БЕЗ МЕЧКЕ НЕМА СЈЕЧКЕ, БЕЗ ТОПЛАНЕ – ЛИЦА ГОДИНЕ

У ноћи 11/12. децембар, љета господњег, 2017. Игор (не Радојичић) ће забиљежити: „ово је до сада била највећа и најснажнија олуја која је икада захватила Бања Луку. Дувало је у неко доба ноћи брзином већом од 115 км/час“.

Ето, у сваком злу има нечега и доброга, закључујем.

Него, још мало да се вратим олуји, непогоди, невремену, штети, накази или (не)природној појави. Свете ли нам се Богови или неке ванземаљске силе? Поравнавају рачуне или испостављају нове? Или то чине Појединцу због кога трпи народ? Неће бити тако давно, почетком августа године ове, молих оног правог Игора Градоначелника да заустави Велики концерт Маријин заказан на дан почетка оне, овоземаљске „Олује“. Плаках над судбином сународника и својом који тај дан и тих дана  остадоше без свега. Олуја над олујама оте нам Завичај.

Да душу не гријешим, Власт концерт помјери за дан један. „Догађај године“ у Бања Луци сутрадан поче. Хвала Ти Игоре за ово. Гдје чуо и не чуо. Зли дуси, а њих није у овом граду мало, кроз шум вјетра и оркестар разбацаних цријепова и поломљених стабала, праћен пластичним флашама и картонским кутијама које су улицом претјецале случајне шетаче ми рече: Освета је ово за ванземаљске олује.

Они, најгори, са кратком памећу и дугим језиком данас, 12.12.2017. причају, ма каки причају, лају на сав глас да није у питању Хрватска олуја већ јучерашњи избор Лица године. Да је тај избор произвео невријеме које нас задеси. Људи изљудили?

Зар је то стварно могуће?

Па добро, станите, ипак у овом свему има нешто корисно, одговорих им. Погледајте око себе. Богови узимају, али и дарују. Колико материјала за сјечку, за ложење, колико бесплатно срушеног дрвећа које стручњаци умјетничким именом назваше „био-маса“? Бањалучка Топлана ће за једно поподне све то потрошити, а ми, наслоњени на ледене радијаторе уживати у благодатима топлине.

Али хајде, оставимо шалу и збиљу по страни јер – ладно нам се пише. Опет, не тако давно, јавно сам реаговао (а моја јавност је баш јака, замислите Facebook,  на другим мјестима „памет“ ми не пролази) да је градња Топлане на дрвену сјечку, илити „био – масу“ једнако вриједна као дрвена пећ. Укао сам и урликао у границама своје куће (ни ти ме увијек не чују) да је то „пропаст науке, „почетак краја“, „поздрав са здравом памећу“ и још штошта тога. Наука је бранила идеју јер, бавила се математиком. Елаборат је рекао своје и то је тако.

Тешко држави, како рече велики Пушкин, ако почива на буквалним законима.

Сјечке нема! Или има, али не у Републици Српској, не у Српским шумама.

Под руке ми дође некакав тендер. Не разумијем се одвећ у тај посао мада сам чуо да доноси велике зараде. Схватио сам толико да се расписује „тендер за набавку топлотне енергије“. Из овог јавног огласа сам закључио да је проблем гријања Бања Луке „на даљински“ заувијек ријешен. Наводно, опет некаква свезнајућа лица причају да ће у скорије вријеме, до почетка веће зиме, нижих температура, Градоначелник на сваком раскршћу у граду организовати отворено и јавно ложење ватре, огњишта. Грађанима ће бити подијељене ватро отпорне посуде и свако ће својој кући носити колико му треба топлине. Обрачун више неће ићи по м2, већ по однесеној „ампер канти“?

За то ће вријеме градске власти имати простора за уговарање недостајућих количина сјечке са партнерима из Аустрије и Хрватске. Колико ми је познато цијена „био-масе“ у овој другој држави (мојој некадашњој Републици) значајно је јефтинија. Једноставно, Хрватски „подузетници“ крче шуме које су у власништву „њихових Срба“, мељу крчевину и продају Србима.

А рачуница је рачуница. У комшилуку су нам Сисак, Петриња и Карловац. Није тако далеко, само једна граница и једна царина. Недостају камиони, пуно их треба. Па шта? Преправљаћемо постојеће. На њима узидати велике контејнере са „пужевима“ за истовар. И посао ће за мало кренути. Шта за мало? Мора одмах.

Прве количине „био-масе“ из Хрватске ваља ускоро очекивати. Не много, интервентно десетак хиљада тона. За 2018. колико знам потребно је нешто преко 4000 возних јединица овог материјала. Уколико је, а кажу да јесте, дозвољено по Хрватским цестама возити 22 тоне, то је свега 88.000 тона. Остатак ће испоручити Српске шуме.

Или да поједноставим: Добра припрема тражи сезонско санбдјевање сјечком. Дакле, испоруку све количине у току 200 радних дана. 20 шлепера дневно. Под условом да 22 тоне по запремини стану у возило, или да се добро на камиону угазе, као купус.

Колико ће све то коштати није моје да рачунам, мој задатак је да се огријем будем ли имао на чему.

И сад ту стајем са писањем питајући се:

Забога, гдје ћемо ложити ватру на отвореном, све улице у граду ће бити закрчене сјечком. Изгледа, без везе сам све ово рачунао?

Нешто опет испаде добро. Враћаће се празни камиони према Карловцу. Ето шансе да обиђем запаљену кућу. Фала богу неће је моћи самљети, лако је изгорјела, била је од „био-масе“. На њој се огрија посљедње зло.

У исчекивању првих возила, научио да цвокоћем у хладном стану, спремам се за дочек Сјечке, Светог Николе и Нове године, тужно погледајући према Топлани.

 Писмо нашег читаоца Николе Кобца.